Dobro jutro tugo
by Unknown - 16:42 on 30 January 2013
Добро јутро, туго. Лаку ноћ, животе ...
"Добро јутро, туго", говорио сам у празно пробудивши се и дижући се у седећи положај.
- "Добро јутро", неко ми одговара нијемим гласом и чном тишином.
Не осврћући се гледам тко је присутан ту у соби у којој сам до недавно као спавао, али никога не видим. А опет ... Тебе као да видим, туго моје туге.
- Како си? Где си била, шта си радила?
- Добро сам, била сам ту крај тебе док си као спавао гледала те како сањаш своју несуђену љубав и смијала сам се. Смијала сам се од драгости. Зато јер си тужан. А. .. Како си ти?
- Нисам добро, тужно сам тужан, туго. Шта ми радиш? Зашто ми одузимаш и задње дијелиће снаге да наставим даље? Са њом или без ње. Зашто се радујеш мојој мизерији? Зашто ми се смијеш, ти, курво без лица?
- Смијем се твојој неуспешној борби за љубав, смијем се твојим бескорисним подухватима и речима које не значе ништа оној која теби све значи. Како си само очајан ...
- Јесам! Очајан сам! Па шта?! Шта хоћеш од мене?! Бежи! Иди тражи неког другог да се храниш његовим поразима и пропалим усудима.
- Нећу, ти ме посве добро храниш. Твоја туга је велика колико и твоја љубав, а твоја суза тешка колико сви смртни греси, због тебе опстајем.
- Туго, колико год те мрзим, толико њу ја волим. Па онда, туго, мене није више. А са мном, ни тебе неће бити. А крај ње ... се неко други буди. Што наш је крај нечији је други почетак. Лаку ноћ, животе. Нема мени с тобом блажене лепоте. Тражит ћу је у миру вечном.
Add your comment